U Britaniji su banke do 1975. mogle odbiti ženi kredit bez pristanka supruga, a Nemačka je silovanje u braku kriminalizovala tek 1997. godine Piše: The Economist Objavljeno: 6. septembra 2026. 13:37
Širom sveta žene su se borile ili se još bore za ravnopravan položaj na radnom mestu. Ali u nekim zemljama bore se za još rudimentarnija prava: poput onog da uopšte mogu da rade van sopstvenog doma.
U jednom eksperimentu udatim majkama u Egiptu ponuđena je besplatna ili gotovo besplatna briga o deci u blizini mesta gde žive, a sve kako bi im se olakšao proces traženja posla. Ponudu je prihvatilo samo 11 odsto žena. Za mnoge je glavna prepreka bio stav njihovih muževa koji smatraju da žene ne bi trebalo da rade van kuće. Iako se 90 odsto Egipćanki s takvim stavom ne slaže, tradiciji se nije uvek lako suprotstaviti.
Posebno je teško kada protiv sebe imaju i autoritet konzervativnog supruga. Na velikom delu Bliskog istoka, severne Afrike i južne Azije mnogi muškarci veruju da čast porodice zavisi od toga da li su im žene uključene u javni život; strahuju da bi supruga, ako ode da radi van neposredne blizine doma, mogla sresti muškarca koji joj nije rođak i time osramotiti porodicu. Takve nazadne stavove često prati nasilje.
U Indiji je nasilje nad ženama toliko normalizovano da gotovo 40 odsto čak i samih žena smatra da je opravdano da muž ponekad bude nasilan prema supruzi. U Maliju taj udeo iznosi gotovo 70 odsto. SAD na tronu, Rusija tone, a jedna sila munjevito raste: Ovako će stajati najveće ekonomije za pet godina
Takvi stavovi osiromašuju čitava društva. U južnoj Aziji samo je oko trećine žena uključeno u radnu snagu, a na Bliskom istoku i u severnoj Africi tek oko petine. Od 1990. udeo dohotka od rada koji pripada ženama porastao je sa 35 na 44 odsto u liberalnoj Francuskoj, dok je u patrijarhalnom Pakistanu porastao sa 1,5 na još uvek vrlo niskih 9 odsto.
Svetska banka procenjuje da bi uklanjanje prepreka zapošljavanju žena u mnogim zemljama moglo povećati dohodak po stanovniku za oko 20 odsto. Već je taj ekonomski efekat dovoljan razlog da se ograničavanje žena na život unutar kuće smatra ozbiljnim društvenim i privrednim problemom. Ali postoji i drugi jednako tako očigledan razlog.
Kada žene zarađuju, menja se ravnoteža moći unutar porodice. Economist je analizirao podatke iz 27 zemalja i utvrdio da, čak i kada se uzmu u obzir nivo seksizma u društvu i materijalni položaj domaćinstva, žene koje rade za platu imaju veći uticaj na odluke u porodici; od raspodele kućnog budžeta pa do toga mogu li otići da posete prijateljicu bez traženja dozvole od supruga. Ukratko, plaćeni rad čini porodične odnose ravnopravnijim.
Tri ključa za žene
Zamislimo da postoje zaključana vrata sa nekoliko komplikovanih katanaca koji sprečavaju žene da prođu kroz njih, odnosno učestvuju na tržištu rada. Postoje tri načina kako otključati šifrovane katance. Prvi je pravnim putem. Prema procenama Svetske banke, oko 540 miliona žena živi u zemljama u kojima je formalna jednakost pred zakonom još vrlo daleko od toga da postane stvarnost. Ipak, čak se i izrazito diskriminatorni zakoni mogu ukinuti, što pokazuje primer Saudijske Arabije. Pre niza reformi koje su počele 2011., žene su tamo smele da rade tek mali broj poslova i nisu imale pravo da voze automobil. Danas mogu da rade, voze pa, ako požele, i da ne nose hidžab. Udeo žena u radnoj snazi gotovo se udvostručio od 2010., sa 18 na 34 odsto. To je veliki napredak za zemlju za koju se dugo smatralo da je čvrsto zarobljena u prošlosti, iako i tamo mnogo toga još po pitanju ženskih prava treba promeniti. Švajcarska je decenijama radila baš sve kako treba. A onda je samo jedan potez urušio temelje njihove politike
Drugi način za razbijanje šifre jeste putem društvenih normi. Uobičajeno je mišljenje da se one vrlo teško menjaju, ali istorija pokazuje da promene mogu biti brze. U Velikoj Britaniji banke su sve do 1975. mogle odbiti ženi stambeni kredit ako nije imala pristanak supruga, dok Nemačka silovanje u braku nije kriminalizovala sve do 1997. Danas su se britansko i nemačko društvo toliko promenili da su takva pravila gotovo nezamisliva, a mnogi mladi ljudi ni ne znaju da su nekada postojala. Društvene norme mogu se menjati reformama odozgo, kao u Saudijskoj Arabiji, ali i postepenim širenjem novih obrazaca ponašanja kroz zajednicu. Većina ljudi moralne stavove ne oblikuje polazeći od apstraktnih načela, već posmatra šta rade ljudi koje poznaju i poštuju.
Važno je biti prvi
Zato su pionirke važne: prva žena u konzervativnom pakistanskom selu koja se usudi da se ne obazire na ogovaranja i pronađe posao u obližnjem gradu olakšava drugim ženama da učine isto.
Škole, nevladine organizacije i vlasti mogu taj proces ubrzati. Jedan eksperiment u Indiji pokazao je da su muškarci spremniji da dopuste svojim suprugama da rade ako vide da žene koje poznaju već rade u lokalnoj fabrici te da je tamo sigurno i uredno. Sve što rad čini sigurnijim za žene takođe može pomoći razbijanju uverenja da ih zbog njihove sopstvene zaštite treba držati kod kuće. Primer su autobusi namenjeni samo ženama za putnice koje se kasno uveče vraćaju s posla.
Digitalna tehnologija takođe može pomoći. Preko malih ekrana koje drže u rukama žene u najrepresivnijim društvima mogu videti, a time i za sebe zamisliti, drugačiji način života.
To ne znači nužno kopiranje najliberalnijih zemalja, već se češće manifestuje kao oponašanje trenda iz neke susedne zemlje, koja je tek nešto manje patrijarhalna. Na primer, iračka domaćica koja u turskim televizijskim serijama vidi žene na uglednim i dobro plaćenim poslovima može početi da preispituje sopstveni položaj.
Novac je treća opcija kojom bi se mogli otključati svi katanci. Njegovu važnost priznaju čak i vrlo konzervativni muškarci. Jedan ekonomista govori o “kompromisu između časti i prihoda”: u jednom trenutku dodatni novac koji bi zaposlena supruga mogla doneti domaćinstvu postaje toliko privlačan da muž počne da razmišlja da li bi njen rad zaista predstavljao tako veliki udarac porodičnoj časti.
Drugim rečima, finansijski interes može podstaći promene i tamo gde ih moralni argumenti ne uspevaju pokrenuti. Ljubav prema novcu možda je često osuđivana u religijskim tekstovima, ali može delovati i kao snažna sila društvene promene.
© 2026. The Economist
